Politika: Da li Hadžić može da oteža odbranu Stanišića i Simatovića

Ključno pitanje koje će Hag postaviti Hadžiću biće: da li je vaša vlada bila pod uticajem ili pod kontrolom Slobodana Miloševića.

Haški optuženik Goran Hadžić deportovan je juče u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala. Hadžić je stigao u Holandiju specijalnim avionom koji je na aerodrom u Roterdamu sleteo nešto posle 14.30 časova. Posle toga, na aerodromu su ga srpski zvaničnici predali službenicima Haškog tribunala.

Hadžić je vladinim avionom oko 12.15 odleteo za Holandiju. Na aerodrom „Nikola Tesla” došao je iz Novog Sada, gde je posetio majku. Oko 12 sati kolona džipova se zaustavila na pisti aerodroma „Nikola Tesla” pored aviona koji na sebi ima zastavu i grb Srbije. U koloni je bilo oko šest-sedam džipova i kola Hitne pomoći. Prethodno je odbrana Hadžića potpisala dokumenta o odricanju poslednjeg haškog begunca od prava na žalbu o izručenju, koja je Hadžić prekjuče potpisao, a nakon čega su spisi poslati u Ministarstvo pravde. Posle potpisa i ministarke Snežane Malović, otklonjena je i poslednja prepreka da Hadžić bude isporučen Hagu.

I pre nego što je bivši predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine uhapšen spekulisalo se koliko bi njegovo pojavljivanje u Hagu moglo da utiče na suđenje ostalim haškim optuženicima. To pitanje se postavljalo prilikom predaje ili hapšenja gotovo svakog haškog optuženike. U slučaju Hadžića pitanje glasi: Da li on može da saopšti neki detalj koji bi otežao odbranu Jovici Stanišiću, nekadašnjem šefu DB Srbije, i Franku Simatoviću, bivšem komandantu Jedinice za specijalne operacije (JSO).

Niko od sagovornika „Politike” ne želi o tome da priča, sa obrazloženjem da bi trebalo da se sačeka izjašnjavanje Hadžića o optužnici, kao i koga će izabrati za advokata. Priča se u dobro upućenim krugovima da bi Hadžić mogao da izabere jednog bliskog saradnika sadašnjih branilaca Franka Simatovića, na osnovu čega bi moglo da se nasluti kako će izgledati njegova odbrana. U tom slučaju su svakako nerealna očekivanja da će Hadžić osnažiti optužbe protiv Stanišića i Simatovića. Nerealno bi takođe bilo očekivati da će se Hadžić braniti na način na koji su najavljivali ljudi bliski njemu, a koji su tvrdili da on „nije imao realnu vlast na terenu i da su se za sve pitali odgovorni iz Beograda”.

Ko su ti „odgovorni iz Beograda”, o kojima se pričalo, može se naslutiti iz optužnice protiv Hadžića. Tu se navodi da je on učestvovao u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu” zajedno sa Slobodanom Miloševićem, Milanom Martićem, Jovicom Stanišićem, Frankom Simatovićem, Vojislavom Šešeljom, Radovanom Stojičićem Badžom i Željkom Ražnatovićem Arkanom. Milošević, Stojičić i Ražnatović više nisu među živima, Martić je pravosnažno osuđen i služi kaznu u Estoniji, dok se Stanišiću, Simatoviću i Šešelju i dalje sudi. Samim tim, ostaje da se sačeka Hadžićeva odbrana kako bi se videlo koliko će to uticati na suđenja ovoj trojici.

Konkretno, na suđenje Šešelju moglo bi da utiče Hadžićevo izjašnjavanje o delu optužnice u kojem se navodi da su „dobrovoljci okupljeni oko Srpskog četničkog pokreta i Srpske radikalne stranke (SRS), poznati kao „četnici” ili „šešeljevci”, tokom vojnih operacija bili u sastavu Teritorijalne odbrane Slavonije, Baranje i zapadnog Srema”, koja je bila pod kontrolom sada uhapšenog haškog optuženika.

Na suđenje Stanišiću i Simatoviću, konkretno bi mogao da utiče deo optužnice protiv Hadžića u kojem se kaže da su 4. maja 1992. „pripadnici odeljenja za specijalne operacije DB-a Republike Srbije uhapsili u selu Grabovcu pet nesrpskih civila koji su odvedeni i ubijeni, a njihova tela zakopana u tikveškom parku”. Simatović je direktno imao komandu nad JSO, a Stanišić kontrolu nad Simatovićem.

Pored toga, „dodatno opterećenje” za Stanišića i Simatovića moglo bi da bude svedočenje u Hagu bivšeg ministra policije samoproglašenog srpskog entiteta u Slavoniji Borislava Bogunovića. On je u unakrsnom ispitivanju samo delimično prihvatio sugestiju odbrane Jovice Stanišića da je vlada u kojoj je službovao bila „pod uticajem” a ne „pod kontrolom” Miloševića, navodeći da je premijer Goran Hadžić po povratku iz Beograda nekada govorio da određene stvari „moraju”, a nekada „da bi bilo dobro” da se urade.

Na tom svedočenju su branioci bivših čelnika DB-a nastojali da umanje ulogu svojih klijenata i vlasti iz Beograda u dešavanjima u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu početkom devedesetih godina. Svedok je u glavnom ispitivanju i dve ranije izjave haškim istražiteljima tvrdio da su vlada i njen predsednik Goran Hadžić bili pod kontrolom Miloševićevog režima.

Stanišićev branilac DŽordaš je sugerisao da Hadžić nije bio „pod kontrolom”, nego „pod uticajem” Beograda sa čim se svedok samo delimično složio.

U izjavi istražiteljima svedok je rekao da su stvari na terenu za račun Beograda kontrolisali Radovan Stojičić Badža i Željko Ražnatović Arkan, a da je Stanišić bio spona između njih i Miloševića. Na suđenju je međutim priznao da o tome nema direktnih saznanja, već da je to čuo od Hadžića.

Dušan Telesković

(Politika)